Глава 1. Самадхипада

Самадхи – это йога, а йога – это самадхи. Эта пада раскрывает смысл йоги, а следовательно, и самадхи. И то, и другое означает глубокую медитацию и крайнюю преданность.
Тем ученикам, которые наделены отменным здоровьем, уравновешенным умом, различающим разумом и стремлением к духовным свершениям, Патанджали предлагает руководство по осуществлению практики и воспитанию отрешенности. Эти две дисциплины способствуют достижению духовных высот и помогают узреть душу (атма-даршана).
Слово читта часто переводится как «ум». Западная наука понимает под умом не только волю, способность к познанию и к движению, но и умение различать.
На самом деле читта – это сознание. Индийские философы исследовали читту и в результате выявили в ней три грани – ум (манас), разум (буддхи) и эго, ощущение «я» (ахамкара). Они разделили ментальное тело на две составляющие – ментальную оболочку и интеллектуальную оболочку. По этой причине под сознанием и умом стали понимать одно и то же. Патанджали относит сознание как к ментальной оболочке (маномайя коша) – уму, так и к интеллектуальной оболочке (виджнянамайя коша) – мудрости. Ум обретает знание объективно, через внешний опыт, в то время как разум познает посредством субъективного опыта, который превращается в мудрость. И если космический разум является первым принципом природы, сознание – это первый принцип человека.

Сутра 1. Введение в йогу

अथ योगानुशासनम्
atha yogānuśāsanam
атха йоганушасанам

Сутра 2. Что такое йога

योगश्चित्तवृत्तिनिरोधः
yogaścittavṛttinirodhaḥ
йогах читта вритти ниродхах

Сутра 3. Высшая точка йоги

तदा द्रष्टुः स्वरूपेऽवस्थानम्
tadā draṣṭuḥ svarūpe’vasthānam
тада драштух сварупе авастханам

Сутра 4. Что происходит с пурушей в противном случае

वृत्तिसारूप्यमितरत्र
vṛttisārūpyamitaratra
вритти сарупьям итаратра

Сутра 5. Вритти ― главная классификация

वृत्तयः पञ्चतय्यः क्लिष्टा अक्लिष्टाः
vṛttayaḥ pañcatayyaḥ kliṣṭā akliṣṭāḥ
вриттайях паньчатайях клишта аклиштах

Сутра 6. Пять типов вритти

प्रमाणविपर्ययविकल्पनिद्रास्मृतयः
pramāṇaviparyayavikalpanidrāsmṛtayaḥ
прамана випарьяйя викалпа нидра смритайях

Сутра 7. Прамана ― источники правильного знания

प्रत्यक्षानुमानागमाः प्रमाणानि
pratyakṣānumānāgamāḥ pramāṇāni
пратьякша анумана агамах праманани

Сутра 8. (II) Випарьяя ― заблуждение

विपर्ययो मिथ्याज्ञानमतद्रूपप्रतिष्ठम्
viparyayo mithyājñānamatadrūpapratiṣṭham
випарьяйя митхьяджнянам атадрупа пратиштхам

Сутра 9. (III) Викальпа ― необоснованная вера

शब्दज्ञानानुपाती वस्तुशून्यो विकल्पः
śabdajñānānupātī vastuśūnyo vikalpaḥ
шабдаджняна анупати вастушуньях викалпах

Сутра 10. (IV) Нидра ― состояние сна

अभावप्रत्ययालम्बना वृत्तिर्निद्रा
abhāvapratyayālambanā vṛttirnidrā
абхава пратьяйя аламбана вриттих нидра

Сутра 11. (V) Смрити ― память

अनुभूतविषयासम्प्रमोषः स्मृतिः
anubhūtaviṣayāsampramoṣaḥ smṛtiḥ
анубхута вишайя асампрамошах смритих

Сутра 12. Необходимость абхьясы и вайрагьи

अभ्यासवैराग्याभ्यां तन्निरोधः
abhyāsavairāgyābhyāṁ tannirodhaḥ
абхьяса вайрагьябхьям танниродхах

Сутра 13. Абхьяса означает постоянную практику

तत्र स्थितौ यत्नोऽभ्यासः
tatra sthitau yatno’bhyāsaḥ
татра стхитау ятнах абхьясах

Сутра 14. Основы абхьясы

स तु दीर्घकालनैरन्तर्यसत्कारासेवितो दृढभूमिः
sa tu dīrghakālanairantaryasatkārāsevito dṛḍhabhūmiḥ
са ту диргхакала найрантарья саткара асевитах дридхабхумих

Сутра 15. Начальная форма вайрагьи

दृष्टानुश्रविकविषयवितृष्णस्य वशीकारसञ्ज्ञा वैराग्यम्
dṛṣṭānuśravikaviṣayavitṛṣṇasya vaśīkārasañjñā vairāgyam
дришта анушравика вишайя витришнасья вашикарасамджня вайрагьям

Сутра 16. Более высокая форма вайрагьи

तत्परं पुरुषख्यातेर्गुणवैतृष्ण्यम्
tatparaṁ puruṣakhyāterguṇavaitṛṣṇyam
татпарам пурушакхьятех гунавайтришньям

Сутра 17. Определение сампраджнята самадхи

वितर्कविचारानन्दास्मितारूपानुगमात्सम्प्रज्ञातः
vitarkavicārānandāsmitārūpānugamātsamprajñātaḥ
витарка вичара ананда асмитарупа анугамат сампраджнятах

Сутра 18. Определение асампраджнята самадхи

विरामप्रत्ययाभ्यासपूर्वः संस्कारशेषोऽन्यः
virāmapratyayābhyāsapūrvaḥ saṁskāraśeṣo’nyaḥ
вирама пратьяйя абхьясапурвах самскарашешах аньях

Сутра 19. Прошлые заслуги, необходимые для асампраджнята самадхи

भवप्रत्ययो विदेहप्रकृतिलयानाम्
bhavapratyayo videhaprakṛtilayānām
бхава пратьяйях видеха пракритилайянам

Сутра 20. Заслуги, необходимые для асампраджнята самадхи в других случаях

श्रद्धावीर्यस्मृतिसमाधिप्रज्ञापूर्वक इतरेषाम्
śraddhāvīryasmṛtisamādhiprajñāpūrvaka itareṣām
шраддха вирья смрити самадхипраджня пурваках итарешам

Сутра 21. Быстрота определяется степенью рвения

तीव्रसंवेगानामासन्नः
tīvrasaṁvegānāmāsannaḥ
тиврасамвеганам асаннах

Сутра 22. Три степени рвения

मृदुमध्याधिमात्रत्वात्ततोऽपि विशेषः
mṛdumadhyādhimātratvāttato’pi viśeṣaḥ
мриду мадхья адхиматратват татах апи вишешах

Сутра 23. Или преданностью Ишваре

ईश्वरप्रणिधानाद्वा
ĩśvarapraṇidhānādvā
Ишвара пранидханат ва

Сутра 24. Определение Ишвары

क्लेशकर्मविपाकाशयैरपरामृष्टः पुरुषविशेष ईश्वरः
kleśakarmavipākāśayairaparāmṛṣṭaḥ puruṣaviśeṣa īśvaraḥ
клеша карма випака ашайях апарамриштах пурушавишешах Ишварах

Сутра 25. Атрибуты Ишвары

तत्र निरतिशयं सर्वज्ञवीजम्
tatra niratiśayaṁ sarvajñavījam
татра ниратишайям сарваджнябиджам

Сутра 26. Ишвара есть джагат гуру

पूर्वेषामपि गुरुः कालेनानवच्छेदात्
pūrveṣāmapi guruḥ kālenānavacchedāt
са эшах пурвешам апи гурух калена анавачхедат

Сутра 27. Пранава есть тот самый Ишвара

तस्य वाचकः प्रणवः
tasya vācakaḥ praṇavaḥ
тасья вачаках пранавах

Сутра 28. Садхана для Ишвары

तज्जपस्तदर्थभावनम्
tajjapastadarthabhāvanam
таджджапах тадартхабхаванам

Сутра 29. Результат этой садханы

ततः प्रत्यक्चेतनाधिगमोऽप्यन्तरायाभावश्च
tataḥ pratyakcetanādhigamo’pyantarāyābhāvaśca
татах пратьякчетана адхигамах апи антарайя абхавах ча

Сутра 30. Помехи на пути йоги

व्याधिस्त्यानसंशयप्रमादालस्याविरतिभ्रान्तिदर्शनालब्धभूमिकत्वानवस्थितत्वानि चित्तविक्षेपास्तेऽन्तरायाः
vyādhistyānasaṁśayapramādālasyāviratibhrāntidarśanālabdhabhūmikatvān
вьядхи стьяна самшайя прамада аласья авирати бхрантидаршана алабдхабхумикатва анавастхитатвани читтавикшепах те антарайях

Сутра 31. Другие препятствия

दुःखदौर्मनस्याङ्गमेजयत्वश्वासप्रश्वासा विक्षेपसहभुवः
duḥkhadaurmanasyāṅgamejayatvaśvāsapraśvāsā vikṣepasahabhuvaḥ
духкха даурманасья ангамеджайятва швасапрашвасах викшепа сахабхувах

Сутра 32. (I) Удаление помех через однонаправленность

तत्प्रतिषेधार्थमेकतत्त्वाभ्यासः
tatpratiṣedhārthamekatattvābhyāsaḥ
татпратишедхартхам экататтва абхьясах

Сутра 33. (II) Или развитием противоположных добродетелей

मैत्रीकरुणामुदितोपेक्षाणां सुखदुःखपुण्यापुण्यविषयाणां भावनातश्चित्तप्रसादनम्
maitrīkaruṇāmuditopekṣāṇāṁ sukhaduḥkhapuṇyāpuṇyaviṣayāṇāṁ
майтри каруна мудита упекшанам сукха духкха пунья апунья вишайянам бхаванатах читтапрасаданам

Сутра 34. (III) Или управлением праной

प्रच्छर्दनविधारणाभ्यां वा प्राणस्य
pracchardanavidhāraṇābhyāṁ vā prāṇasya
праччхардана видхаранабхьям ва пранасья

Сутра 35. (IV) Или обозреванием чувственного опыта

विषयवती वा प्रवृत्तिरुत्पन्ना मनसः स्थितिनिबन्धिनी
viṣayavatī vā pravṛttirutpannā manasaḥ sthitinibandhinī
вишайявати ва правриттих утпанна манасах стхити нибандхани

Сутра 36. (V) Или внутренним свечением

विषयवती वा प्रवृत्तिरुत्पन्ना मनसः स्थितिनिबन्धिनी
viśokā vā jyotiṣmatī
вишока ва джйотишмати

Сутра 37. (VI) Или отделением от предмета

वीतरागविषयं वा चित्तम्
vītarāgaviṣayaṁ vā cittam
витарага вишайям ва читтам

Сутра 38. (VII) Или знанием от сновидения и сна

स्वप्ननिद्राज्ञानालम्बनं वा
svapnanidrājñānālambanaṁ vā
свапна нидра джняна аламбанам ва

Сутра 39. (VIII) Или медитацией на желаемом

यथाभिमतध्यानाद्वा
yathābhimatadhyānādvā
ятхабхимата дхьянат ва

Сутра 40. Плоды медитации

परमाणुपरममहत्त्वान्तोऽस्य वशीकारः
paramāṇuparamamahattvānto’sya vaśīkāraḥ
параману парамамахаттвантах асья вашикарах

Сутра 41. Единство читты с объектом

क्षीणवृत्तेरभिजातस्येव मणेर्ग्रहीतृग्रहणग्राह्येषु तत्स्थतदञ्जनता समापत्तिः
kṣīṇavṛtterabhijātasyeva maṇergrahītṛgrahaṇagrāhyeṣu tatsthatadañjanatā
кшинавриттех абхиджатасья ива манех грахитри грахана грахьешу татстха таданьджаната самапаттих

Сутра 42. Савитарка самадхи

शब्दार्थज्ञानविकल्पैः सङ्कीर्णा सवितर्का समापत्तिः
śabdārthajñānavikalpaiḥ saṅkīrṇā savitarkā samāpattiḥ
татра шабда артха джняна викалпаих санкирна савитарка самапаттих

Сутра 43. Нирвитарка самадхи

स्मृतिपरिशुद्धौ स्वरूपशून्येवार्थमात्रनिर्भासा निर्वितर्का
smṛtipariśuddhau svarūpaśūnyevārthamātranirbhāsā nirvitarkā
смритипаришуддхау сварупашунья ива артхаматранирбхаса нирвитарка

Сутра 44. Другие формы самадхи

एतयैव सविचारा निर्विचारा च सूक्ष्मविषया व्याख्याता
etayaiva savicārā nirvicārā ca sūkṣmaviṣayā vyākhyātā
этайяива савичара нирвичара ча сукшмавишайя вьякхьята

Сутра 45. Протяженность самадхи

सूक्ष्मविषयत्वं चालिङ्गपर्यवसानम्
sūkṣmaviṣayatvaṁ cāliṅgaparyavasānam
сукшмавишайятвам ча алинга парьявасанам

Сутра 46. Самадхи с семенем

ता एव सवीजः समाधिः
tā eva savījaḥ samādhiḥ
та эва сабиджах самадхих

Сутра 47. Затем появляется духовный свет

निर्विचारवैशारद्येऽध्यात्मप्रसादः
nirvicāravaiśāradye’dhyātmaprasādaḥ
нирвичара вайшарадье адхьятмапрасадах

Сутра 48. Космический опыт

ऋतम्भरा तत्र प्रज्ञा
ṛtambharā tatra prajñā
ритамбхара татра праджня

Сутра 49. Характеристики опыта

श्रुतानुमानप्रज्ञाभ्यामन्यविषया विशेषार्थत्वात्
śrutānumānaprajñābhyāmanyaviṣayā viśeṣārthatvāt
шрута анумана праджнябхьям аньявишайя вишешартхатват

Сутра 50. Динамичная форма сознания в самадхи

तज्जः संस्कारोऽन्यसंस्कारप्रतिबन्धी
tajjaḥ saṁskāro’nyasaṁskārapratibandhī
таджджах самскарах аньясамскара пратибандхи

Сутра 51. Затем достигается самадхи без семени

तस्यापि निरोधे सर्वनिरोधान्निर्वीजः समाधिः
tasyāpi nirodhe sarvanirodhānnirvījaḥ samādhiḥ
тасьяпи ниродхе сарваниродхат нирбиджах самадхих

Другие направления